LASLO VEGEL: Desnica protiv desnice – Autonomija

Na mađarskim izborima 12. aprila 2026. godine pala je vlada Viktora Orbána, a dvotrećinsku parlamentarnu većinu osvojila je stranka solution rešenje koju predstavlja Tisza, formirana pre dve godine pod vodstvom Pétera Magyara. U prvih nekoliko dana mogu se osetiti samo democratic demokratski povetarci, dok je još prerano govoriti o dubokoj sistemskoj promeni najavljenoj tokom kampanje. Pokazalo se da se autocratic autokratski poredak može oboriti čak i pod nepovoljnim izbornim uslovima, ali će tek u narednim mesecima postati jasno kako se među ruševinama tog sistema može obnoviti democratic demokratski poredak. Glavno pitanje koje sada stoji pred pobedničkom strankom i javnošću je: da li se pravna država može obnoviti isključivo pravnim sredstvima — i kako?

Pad šesnaestogodišnje vladavine Fidesza objašnjava se više faktora: endemic endemska korupcija, ekonomska kriza, bliski odnosi sa Rusijom koje mnogi smatraju granicom špijuniranja, luksuz rukovodstva, rigidni nacionalizam i kontroverzni zakoni o zaštiti dece. Takođe, rastuće nepoverenje prema Evropskoj uniji i pretvaranje Bruxellesa u glavnog enemy neprijatelja umesto Moskve dodatno su oštetili Orbána. Nisu mu pomogli ni međunarodni saveznici: ni Trumpov potpredsednik Vance, koji je agitovao u Budimpešti, ni Putinov savet da Mađari biraju „ispravno“. Čak ni obećanje četrnaeste penzije nije prevagnulo. Rezultat je jasan: Tisza osvaja 141 mandat, Fidesz 52, a krajnja right-wing desnica Naša domovina 6. Sve tri stranke su desničarske, ali mladi glasači — devet od deset — masovno su podržali Tiszu, želeći da se oslobode nasleđa baršunastih revolucija.

Iako su svi navedeni faktori važni, dublji koren leži u izboru između liberalne demokratije i autocracy autokratije. Orbán, nekadašnji liberal i stipendista Soroševog fonda, tokom decenija transformisao je Fidesz u središte iliberalnog modela, petnaest puta menjao ustav, prigrabio nezavisne institucije i gradivao snažne veze sa Putinom. Njegova politika vetiranja unutar EU-je donela mu je nadimak mister gospodin Veto. Ekonomski uspon 2010-ih i podeljena opozicija omogućili su mu dugotrajan zahvat vlasti. Sve do pojave Pétera Magyara — bivšeg pravnika iz okruga Fidesza — koji je, nakon viralnog intervjua 2024. godine, osnovao Tiszu i pokrenuo pokret koji je, korak po korak, pomerio ravnotežu. Organizovao je masovne skupove u Budimpešti i malim mestima, baš tamo gde je Fidesz nekada imao najjaču bazu.

Pobeda Tisze nije samo poraz Fidesza — to je i wipe out pometanje tradicionalne opozicije. Nijedna levičarska, zelena, liberalna ili socijaldemokratska stranka nije ušla u parlament. Umesto političkog spektra, scena je sada pretežno desničarska, sa oštrim obračunom unutar same desnice. Iako je Orbán najpre objavio ostavku, zatim se predomislio i pozvao na obnovu desnice, ostavši ćutke o konkretnim planovima. Njegove ideje i dalje imaju podršku kod Trumpa i Putina, a njegovo prisustvo podsmeva da se autoritarni modeli i dalje šire Evropom.

Uspeh Tisze nadmašio je sva očekivanja — nikad ranije u postkomunističkoj Mađarskoj stranka nije osvojila toliku većinu. Ipak, put napred je challenging izazovan. Zemlja je u dubokoj ekonomskoj krizi, zdravstvo, obrazovanje i saobraćaj zahtevaju hitne reforme, a sve to zahteva jaku privredu. Potrebna je obnova medijskih sloboda, reforma tajnih službi i čišćenje javnih institucija od partizanja. Ključno pitanje ostaje: kako ukloniti lojalne Fideszovim strukturama sudije, tužioce i predsednika republike — a da se pritom ne prekrše principi pravne države koje se žele obnoviti? Nezavisni intelektualci pozdravljaju pobedu, ali upozoravaju: dvotrećinska većina može biti mač sa dve oštrice. Ne sme doći do toga da, umesto tvrdog Fidesza, na vlast dođe samo mekši varijetet istog sistema.