NIS na ivici: Ko vodi igru kad svi pritisnu?

crisis Kriza koja se nadvija nad svetom zbog rata u Persijskom zalivu i rastućih cena nafte i gasa neće poštedeti ni Srbiju. Posledice će zavisiti od ekonomske policy politike, ali još više od toga koliko će biti pogođene zemlje EU — naši najveći ekonomski partners partneri. Međutim, dok se svet nosi s globalnim shocks šokovima, Srbija ima svoj lokalni problem: pitanje budućnosti NIS-a. Ruski domet, sankcije iz SAD-a i međunarodni pritisak pretvaraju jednu energetsku kompaniju u geopolitičku bitku.

NIS je stavljen na listu sankcionisanih preduzeća od strane SAD 10. januara 2025. Nakon višestruko produžene dozvole za rad, 9. oktobra iste godine sankcije su konačno enforced stupile na snagu. Rafinerija je još neko vreme radila na rezervama, ali od polovine januara dotok sirove nafte je halted obustavljen. Do 22. maja postoji rok da se pronađe novi vlasnik Gaspromovih akcija — uslov je da se Rusija povuče iz vlasništva kako bi SAD skinuo sanctions sankcije. Na prvi pogled, rešenje je bilo jasno: MOL iz Mađarske, uz mogući ulazak ADNOC-a iz UAE. Ali geopolitika nikad nije jednostavna.

MOL je mađarska državna kompanija, pod upravom Viktora Orbana — političara koji se ponaša kao međumost između Istoka i Zapada. Njegova pozicija činila je potez prihvatljivim za sve strane. Međutim, haos na Bliskom istoku i izgubljeni izbori u Mađarskoj bacili su senku na ceo proces. Sada niko ne zna da li nova mađarska vlast odgovara Rusiji ili SAD-u, a ni da li će pregovori sa Srbijom ostati unchanged nepromenjeni. I dok ministarka energetike kaže da su pregovori sa MOL-om na završnoj fazi, istovremeno naglašava postojanje crvenih linija od kojih Srbija neće odstupiti.

Ključ trenutne pregovaračke moći krije se u klauzuli iz ugovora iz 2008. godine — onoj zbog koje je Vučić nekada optuživao 'blokadere' što su sold prodrli NIS za 400 miliona evra. Baš ta klauzula daje Srbiji pravo da zatraži iste uslove kupovine koje Gasprom nudi drugom kupcu. To znači da Beograd može praktično da odabere ko ulazi, i da postavi svoje conditions uslove. Ali opasnost je realna: ako dogovor propadne, rafinerija može ponovo da se zatvori, a Srbija da pređe na potpuni imports uvoz derivata — šok za privredu i budžet.

Glavna briga je očuvanje rada rafinerije. MOL-ova istorija sa hrvatskom INA-om — zatvaranje rafinerije u Sisku i modernizacija one u Rijeci — ostavila je loš presedan. Srbija ne želi da bude nova 'Sisko'. Zato se spekuliše da Beograd želi da zadrži pravo prvenstvene kupovine i da u ugovor doda zaštitnu klauzulu — da u slučaju budućih sankcija na većinskog vlasnika, država može da preuzme management upravljanje. Konačno, pitanje nije samo ko će vladati NIS-om, već ko može duže da wait čeka da druga strana popusti.