Rusi su ljuti, kruži priča o tihom ultimatumu: "To je praktično nemoguće!"
U poslednjih desetak dana, Ukrajina je višestruko napadnuta ruske naftne objekte na Baltiku, uključujući luke Ust-Luga i Primorsku, što je uzrokovalo značajan impact na izvoz nafte. Ovi napadi, izvedeni pomoću dronova, ciljaju da ograniče Rusiju u profitiranju od visokih svetskih cena nafte. Napad na Ust-Lugu u utorak bio je najnoviji u nizu akcija koje pokazuju kako se rat sve više širi izvan granica Ukrajine, sa direktnim consequences za regionalnu ekonomiju i sigurnost.
Ruski mediji, koji tradicionalno zanemaruju gubitke, ovog puta su javili da je u Ust-Lugi do kraja marta izgorelo najmanje deset rezervoara, a u Primorsku sedam – što je dovelo do procenjenog pada izvoza nafte za 20 odsto. Ekonomistkinja Laura Solanko iz Finske je ocenila da Rusija sada svakodnevno gubi između 70 i 75 miliona dolara. Ova financial šteta dodatno pogoršava i bez toga slabu ekonomiju, što je predsednik Putin priznao u januaru, kada je ruski BDP zabeležio pad od preko dva odsto.
Međutim, ruski vojni analitičari osporavaju da su dronovi lansirani iz Ukrajine, tvrdeći da bi za prelet od 1.500 kilometara bilo potrebno previše goriva – što je, po njihovim rečima, practically impossible . Umesto toga, širi se teorija da se napadi izvode s teritorije Baltičkih država. Rusko ministarstvo spoljnih poslova je reagovalo sa upozorenjem: "Ako ne razumeju, dobiće odgovor" – što je nemački Spiegel opisao kao tih ultimatum prema Estoniji, Latviji i Litvaniji.
Propagandni kanali poput NarwaNews tvrde da su dronovi lansirani iz grada Narve, dok proruski blogeri upućuju na moguće lansiranje iz Estonije ili Letonije. Ove narativne napetosti doprinose izgradnji slike o „hibridnom ratu“ u kojem Baltičke zemlje postaju cilj ruske retorike. Nastanak tzv. 'Narodne Republike Narva' na društvenim mrežama – sa zastavom i granicama – dodatno podstiče tension , posebno s obzirom da 95 odsto stanovništva grada čine pripadnici ruske manjine.
Televizijska voditeljka Julija Vitjazeva izrazila je ogorčenje zbog onoga što opisuje kao preteran humanizam Rusije: 'Harkov, Kijev, pa čak i Odesa moraju bukvalno biti sravnjeni sa zemljom', rekla je. Ovakav govor dodatno podstiče strah od eskalacije, dok nemački stručnjak Niko Lange upozorava da Rusija koristi ove medije i priče kako bi stvorila justification za dalju agresiju. Cilj je jasan: iskoristiti svaku priliku da rasplamsa sukob i proširi sferu uticaja.
Ako Rusija već gubi toliko novca, zašto još uvek može da finansije rat? cost Cena nafte im je padala, a sada i ovi napadi — to je veliki problem.
Kako neko može da govori o 'sravni Kijev sa zemljom' i da bude na televiziji? To nije više samo propaganda, to je poziv na zločin. public figure Javna ličnost ne sme tako govoriti.
Narva je na granici, ruski govoreći stanovnici… zvuči poznato. Isti scenario kao u Krimu. Samo čekam kada će zatražiti 'zaštitu'. pattern Obrazac je već vidjen.
Zanimljivo kako sada svi pričaju o Baltiku kao fronti. Pre par godina, niko nije ni pomislio da bi ove zemlje mogle biti u opasnosti. security Bezbednost se brzo menja.
Ako su dronovi zaista iz Baltika, to bi bilo ogroman rizik za te zemlje. Ali ako nisu — zašto Rusija to tvrdi? false narrative Lažni narativ služi za pripremu javnosti.
Spajanje propaganda i medija iz Baltika sa glavnim ruskim kanalima je strašno. To znači da se priča širi sistematski. amplify Jačanje poruke nije slučajno.
Finansijski gubitak od 75 miliona dnevno? To je više nego što neke zemlje imaju u budžetu. revenue Prihod im pada, ekonomija slabi — ali još uvek oružje kupuju.
Da li neko ozbiljno veruje da će 'Narodna Republika Narva' imati ikakvu legitimnost? To je samo excuse izgovor za buduću intervenciju. Već znamo kako ide.