Španija naredila hitno uklanjanje ustaških simbola sa groba Maksa Luburića
Španija je donela istorijsku odluku: sa groba Vjekoslava Maksa Luburića, komandanta logora Jasenovac, moraju biti urgently removed svi ustaški simboli. Luburić, jedna od najvećih figura ustaškog režima tokom Drugog svetskog rata, odgovoran je za mass murder stotina hiljada Srba, Jevreja i Roma. Njegova grobnica na groblju u Karkahenti, pokrajine Valensija, više ne sme slaviti ličnost povezanu sa zločinima protiv čovečnosti.
Nakon rata, Luburić je pobegao u Španiju, gde je živeo pod lažnim imenom pod zaštitom dictatorship Franca. Iako je ubijen 1969. godine — verovatno u akciji jugoslovenske tajne policije UDBE — njegov spomenik je i dalje postojao na vidljivom mestu, sa simbolima koji slave fascist regime . Sada, po odluci španske vlade, taj spomenik je uvršten u zvanični Katalog simbola suprotnih demokratskom sećanju, što znači da mora biti dekontaminiran.
Ova odluka nije samo gesta prošlosti — ona je deo šireg zakonskog okvira poznatog kao Zakon o demokratskom sećanju, usvojenog kako bi se srušili simboli fašizma i pružila pravda victims režima. Tehnička komisija je jasno zaključila da spomenik veliča fašizam, što je incompatible sa savremenim demokratskim vrednostima. Stoga, pored uklanjanja simbola, nalaže se i postavljanje natpisa sa tačnim istorijskim context .
Ova akcija može postati signal za druge zemlje koje i dalje imaju neobrađenu prošlost u vezi sa ratnim zločinicima. Dok se u nekim regionima još uvek može naići na spomenike ili imena ulica posvećena kontroverznim ličnostima, Španija pokazuje da se slobodne države moraju suočiti sa svojom ulogom u zaštiti takvih pojedinaca. Čak i ako zločin nije počinjen na njihovoj teritoriji, podrška režimu koji je počinio zločine ima moral cost .
Odluka dolazi u vreme kada se u Evropi ponovo razvijaju rasprave o sećanju, identitetu i odgovornosti. Dok kancelarke poput Pedra Sančesa vode politiku demokratskog prorešavanja prošlosti, mnogi građani se pitaju: koliko još takvih skrivenih simbola postoji? I koliko dugo će zajednice tolerisati public glorification onih koji su bili deo mašinerije genocida?
Na kraju, pravičnost. Nije u redu da netko tko je organizovao ubistvo civila ima počasni grob u Evropi.
Zašto su prošle decenije a simboli su još bili tu? Koliko još takvih grobnica postoji pod protection zaštitom lokalnih vlasti?
To je simbolično, ali važno. Ako ne uklonimo spomenike zla, rizikujemo da se istorija ponovi. Istorijsko sećanje je osnova demokratije.
Španija je bila azil za mnoge ratne zločince. Sad pravi prvi ispravan korak. Ali gde je pravda za survivors preživele i porodice žrtava?
Sve ovo je politički pokret, ne pravda. Luburićev grob nije bio javni problem dok neko nije odlučio da ga iskoristi. Javna pažnja dolazi u talasima.
Nadam se da će i kod nas u regionu neko imati hrabrosti da ukloni spomenike onima koji su podržavali genocid. Moralna odgovornost ne staje na granicama.
Ako već mora da ostane grob, neka barem bude običan kamen. Bez simbola, bez slave, bez ideološkog veličanja.
Da li će to zaista promeniti nešto? Simboli su uklonjeni, ali mržnja i dalje postoji u glavama. Stvarna promena počinje u školama.