Srbija na kabl-u: Kada ekonomija znači montaža, a ne napredak

U srcu Novog Sada, ispred faculty Ekonomskog fakulteta, zazvučala je jasna opomena: Srbija gradi ekonomiju na perifernim poslovima i korupciji, umesto da ulaže u inovacije i tehnički napredak. Na tribini pod provocative provokativnim naslovom „Propast ekonomskog tigra“ stručnjaci su ocenili da država nikada nije imala jasnu viziju razvoja. Strane investicije, umesto da donesu znanje, postale su alat za održavanje spoljnog zavisništva. progress Tehnički progres je zamenjen montažom kablova, a izvoz inovacija izostao.

Ekonomista Miodrag Zec ukazao je na paradoks: dok Kinezi koriste strane kapitale da steknu knowledge znanje, Srbija bira ulogu periferije. Čak i u sector IT sektoru, kaže, preuzimamo samo manje vredne delove proizvodnih lanaca. Ova ovisnost, dodaje, nije slučajna — rezultat je odluke da se ne ulaže u development domaći razvoj, već da se država zadovolji ulogom montažne workshop radionice. investment Strane investicije ne donose dohodak građanima, već kapitalističkim vlasnicima.

Profesor Ognjen Radonjić otkrio je mehanizme koji isisavaju javne resurse: pranje novca, utaja poreza i ulaganje u kripto-valute. Na primer, izgradnja brze pruge ka Mađarskoj, koja je trebalo da košta 590 miliona evra, već je potrošila 1,25 milijarde — više od dva i po puta više. Ključni razlog? Ugovori bez transparentnosti, bez javnog nadmetanja, sa duplim fakturisanjem. contract Aneksi omogućili su plaćanje istih usluga više puta.

Šoškić dodaje da i sam rast BDP-a može varati. Rast u euros evrima ne znači bolji život — inflacija i devizni tokovi mogu izobličiti sliku. Pandemija je pokazala da se prikazuje rast od 2,5 posto, iako je ekonomska aktivnost stvarno opala za 0,9 posto. Korupcija sama po sebi doprinosi BDP-u, ali ne i blagostanju. Srbija je bila jedina evropska zemlja na crnoj listi za pranje novca — jasan signal da sistem ne funkcioniše kako treba. growth Rast BDP-a, bez pravog napretka, samo maskira dublji pad.