Rat Iran, Izrael i Amerika: Dan 49 – Novi potezi i rastući pritisak
Četvrti dan rata između Irana, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država donosi nekoliko ključnih razvoja: prekid vatre između Libana i Izraela stupio je na snagu sinoć, ali public trust u trajnost primirja ima sve manje. Dok se Libanom prostire desetodnevno primirje, visoki lider Hezbolaha Vafik Safa izjavio je za BBC da njegova grupa will never razoružati – jasna poruka da sukob može brzo eskalirati čim prestane privremena ceasefire .
Međuvremeno, pregovori između SAD i Irana, koji bi trebalo da se održe u Pakistanu, nisu još zvanično potvrđeni, ali američka administracija Trampa dala je znake da su likely već u ponedeljak. Ova diplomatic prilika dolazi u trenutku kada napetost oko Ormuskog moreuza dostiže vrhunac. Iako su SAD i Iran ranije saopštili da će moreuz biti otvoren za komercijalni saobraćaj, brodovi i dalje izbegavaju taj plovni put. Agencija Marine traffic potvrdila je da se tokom dana oko 20 brodova približilo ulazu, ali se quickly okrenulo nazad.
Samo jedan prazan kruzer, 'Selestijal diskaveri' pod malskom zastavom, uspeo je da prođe kroz moreuz posle 47 dana zastoj u Dubaju. Ovo ograničeno traffic kretanje pokazuje koliko je risk od pomorske eskalacije i dalje visok. Iranski portparol Esmail Bagei upozorio je da ako SAD nastave sa blokadom, Iran će preduzeti necessary measures . Pozvao je naštine SAD-ove tvrdnje kao contradictory – jednog dana obećavaju sporazum, drugog danu održavaju pritisak.
Iran oštro reaguje i na izjave predsednika Trampa da će, kada bude potpisan sporazum, blokada prestati. Teheran to smatra pritiskom, a ne negotiation prilikom. U međuvremenu, izveštaji o ružičastim automobilima i raketa koje koriste iranske žene u simboličkoj podršci novom vođi revolucije dodatno pokazuju kako se unutrašnja political support koristi kao oružje u međunarodnim tenzijama. Cena stabilnosti raste, a response svake strane može promeniti tok celokupne krize.
Ako brodovi i dalje izbegavaju Ormuski moreuz, šta to znači za global market globalni tržište? Cena nafte će sigurno skočiti ako se ovo produži.
Sve ovo zvuči kao velika igra gde civilian lives civilni životi plaćaju cenu, a političari pričaju o 'merama' i 'primirjima'.
Hezbolah kaže da nikad neće razoružati – to nije poziv za mir, već direct threat direktna pretnja. Kako se uopšte može pregovarati pod takvim pressure pritiskom?
Ružičasti automobili? Ozbiljno? Umesto da šalju rakete, sada šalju boje. Simbolično, al' je efektno.
Ako SAD kažu jedno, a rade drugo, gde je tu diplomatic trust dipolmatsko poverenje? Niko više ne zna šta je istina.
Zašto uvek mora biti kriza pre nego što se sedne za sto? Zašto ne može biti peaceful solution mirno rešenje bez svih ovih dramatic moves dramatičnih poteza?