Rast bez poklona: Ko vodi Srbiju kroz evropske ekonomske talase?

opposition Opozicija više puta je bila na vlasti i ostavila je zemlju u bankrotu pre 2012. godine, tvrdi Mali. Danas, kaže on, ti isti akteri nemaju jasan program, niti politiku — jedini cilj im je povratak na vlast. U tom kontekstu, njegovo poručivanje ima oštar ton: bez plana, bez politike, bez vision vizije — samo glad za moći. To je slika koju crta o svojim političkim protivnicima, dok istovremeno naglašava napredak koji je Srbija ostvarila.

Međutim, napredak nije bio lagan. Pre samo nekoliko godina, airline avio-kompanija JAT imala je dug od skoro pola milijarde evra — sada, kaže Mali, imamo najuspešniju airline avio-liniju u regionu. Taj skok od propasti do rasta postaje metafora za celokupnu economy ekonomiju. I uprkos globalnim izazovima — ratovima, prekidima u supply snabdevanju i skokovima cena nafte — Srbija raste stopom od 3 posto. Mali ističe da je zemlja ponovo među najbrže rastućim economies ekonomijama u Evropi.

Centralni deo rasprave je povezan sa sredstvima od 1,6 milijardi evra koja bi mogla biti zamrznuta. Od toga, 1,3 milijarde su loans krediti, a ostatak su grantovi. Mali naglašava da taj novac ide u izgradnju puteva, schools škola i bolnica — projekte koji podižu kvalitet života. On odbacuje ideju da se radi o poklonu: „Ništa nam oni ne poklanjaju“, kaže. Grantovi su vezani za projekte, a sredstva se isplaćuju samo ako su uslovi ispunjeni. „Nama je najvažnije da se i dalje implement sprovode svi planovi“, dodaje.

Budućnost, kaže on, donosi konkretna poboljšanja: do 2027. godine, minimalna wage zarada bi trebalo da dostigne 650 evra, a prosečna plata 1.400 evra. Ako drugi kvartal bude u skladu sa očekivanjima, biće više novca za pensions penzije i povećanje plata. Ova proračunska projekcija daje merljiv okvir za ocenu uspeha — ne retorički želji, već brojevima koji measure mere napredak. I dok se raspravlja o spoljnim uslovima, fokus ostaje na unutrašnjim ciljevima.