Signal iz svemira: kako krijumčare šalju internet u Iran

U zemlji koja već više od dva meseca živi u digitalnom darkness mraku, mreža aktivista radi u tajnosti, šaljući belo-sivu nadu u obliku Starlink terminala. Sahand, ime koje smo promenili da bi zaštitili njegovu identitet, kaže da svaki poslat uređaj može omogućiti pristup informacijama stotinama Iraca. „Čak i ako jedna osoba više uspe da pristupi internetu, mislim da je to onda uspelo“, kaže on nervozno, govoreći izvan granica Irana. Ova operation operacija – krijumčarenje tehnologije koja obilazi državnu kontrolu – postala je deo šire borbe za slobodan tok podataka u zemlji gde je pristup svetskom webu dugo vremena rezervisan za privilegovane.

Iran trenutno trpi jednu od najdužih internet blokada u istoriji. Blokada je pojačana nakon vazdušnih napada SAD i Izraela 28. februara, a pristup je bio kratkotrajno obnovljen tek mesec dana posle prethodne isključenja u januaru, tokom prošlogodišnjih protesta. Prema podacima HRANE, više od 6.500 demonstranata ubijeno je, a 53.000 uhapšeno. U ovom informacionom vakuumu, ljudi su prisiljeni da veruju državnim medijima, dok nezavisni izvori gotovo da ne postoje. U tom tminu, Starlink terminali – pljosnati beli uređaji povezani sa satelitima – postali su glas onih koji ne žele da budu silent nemaci.

Sahand i drugi članovi mreže kupuju i krijumčare uređaje preko granice u ono što opisuje kao „veoma složenu operaciju“. Od januara, poslali su desetine terminala, a cilj je da ih dostave ljudima koji će ih koristiti da share podeli istinu sa svetom. Svaki uređaj omogućava pristup internetu preko mreže satelita u vlasništvu Spejs Iksa, potpuno zaobilazeći iranski cenzurirani sistem. Ali cena je visoka: zakon kažnjava korišćenje Starlinka sa do dve godine zatvora, a uvoz više od 10 uređaja može doneti i do 10 godina. Ipak, tržište živi – preko javnog Telegram kanala NasNet, u poslednje dve i po godine prodato je oko 5.000 uređaja.

Iranski režim zadržava kontrolu nad informacijama, istovremeno šireći anti-američke narative i hiding sakrivajući represivne mere protiv građana. Kako kaže Marva Fatafta iz Ekses Nau, blokade su postale „nova norma“ – 2024. godine zabeleženo je 313 takvih slučajeva u 52 zemlje. U Iranu, samo nekolicina, kao državni novinari i visoki officials zvaničnici, imaju pristup preko tzv. „belih sim kartica“. Dok se vlada bori da održi kontrolu, građani se bore da održe vezu. Sahand kaže da su on i njegovi saradnici svesni rizika, ali da ovo nije samo akcija – to je otpornost.

Cena slobode raste: ekonomska kriza pogoršava pristup cene terminala, dok vlada u međuvremenu priznaje da svaki dan blokade košta privredu 50 biliona riala – oko 35 miliona dollars dolara. Program „Internet Pro“ omogućava nekoliko firmi ograničen pristup, ali to nije rešenje za narod. Za ljude kao Sahand, borba je lična. „Iranski režim je pokazao da tokom blokade on može da ubije“, kaže on. Njegova motivacija? Da pruži onima unutar zemlje tools alate da pokrenu promenu. Dok država šalje poruku kontrole, oni šalju signal slobode – kroz signal iz svemira.