Krhko primirje uznemirava Irance: BBC urednica u zemlji koja ratuje sa SAD

Na planinskim prevojima severozapadnog Irana, gde se proleće polako budi kroz sneg, fragile truce krhko primirje donosi privid normalnosti. Saobraćaj je oživeo na putevima, a mnogi Iranac se vraća kući nakon višenedeljnog sukoba između SAD i Izraela s jedne, i Irana s druge strane. „Proveo sam mesec dana u Turskoj sa sinom“, rekao je sedokosi bankar na hladnom graničnom prelazu. „Napadi su uglavnom bili na vojne targets ciljeve, ne na kuće“, dodao je, opisujući pet nedelja rata koji je ostavio duboke tragove.

Dvonedeljno primirje, koje ističe za sedam dana, nije uklonilo strah. „Malo sam uplašena“, priznala je starija žena u marami, izražavajući brigu o young people mladima koji žive pod pretnjom raketa, ali i paravojne milicije Basidž. Dok prolazimo kroz tursku carinu, jedan putnik je glasno rekao: „Tramp nikada neće ostaviti Iran na miru!“ Na putu ka Teheranu, gde su aerodromi i dalje zatvoreni, vozači koriste zaobilazne puteve jer je glavni most između Tabriza i Teherana pogođen. Slike oštećenog bridge mosta širom Irana izazivaju kritike zbog mogućeg kršenja međunarodnog prava.

SAD i Izrael tvrde da napadaju isključivo vojne objekte. U Tabrizu vidimo sravnjene kasarne Korpusa islamske revolucionarne garde, s ogromnom zastavom prebačenom preko ruševina. Ipak, civilian infrastructure civilna infrastruktura je pogođena, a Trampove izjave poput „mogli bismo da srušimo svaki most za sat vremena“ dodatno povećavaju tension napetost. Kada smo stali u starovekovni karavan-saraj, teško je ne pomisliti na dugačku istoriju koja se sada piše pod pretnjom totalnog uništenja. U ulicama, vidljiva je borba za identitet: neke žene nose velove, druge hodaju slobodne glave – nasleđe prošlogodišnjih protests protesta protiv strogi pravila o skromnosti.

Međutim, prioriteti vlasti su jasni. Novi transparenti na autoputevima prikazuju trojicu vođa: Homeinija, Hamneija i njegovog teško ranjenog sina Modžtabu. Ovaj rat oblikuje novu political doctrine političku doktrinu, posebno u vezi s iranskom kontrolom nad Ormuskim moreuzom. U Pakistanu su se održali tajni pregovori između američke delegacije i iranskih zvaničnika, uključujući predsednika parlamenta Galibafa, pratioca IRGC-a. SAD traži ukidanje nuklearnog programa, dok Iran traži ukidanje sankcija i nadoknadu štete.

Tramp i njegov potpredsednik Vens tvrde da su ponudili „konačnu ponudu“, ali Teheran odbija 20-godišnji moratorijum na obogaćivanje urana, predlažući pet godina. Iranci ne žele da preda zalihe od 440 kilograma visoko obogaćenog uranijuma, iako su spremni da ga razblaže. Trampova blokada tankera ne daje rezultate – Iran ne pokazuje znake popuštanja. Pakistanski feldmaršal Munir stigao je u Teheran kao posrednik, u pokušaju da spasi diplomacy diplo-maciju. U međuvremenu, u Iranu vlada osećaj da se živi iz dana u dan – sa nada da bi sporazum, ako ikada bude postignut, mogao doneti pravu change promenu.