Tramp o NATO-u: „Zamolio sam ih za manju situaciju i nisu stali uz nas“ VIDEO
Bivši američki predsednik Donald Tramp ponovo je uperio criticism ka savezničkom bloku NATO, izjavivši da je zamolio saveznike da uđu u smaller situation , ali da nisu stali uz SAD. „Trošimo trilione dolara na NATO, a kada sam ih zamolio da pomognu u nečemu daleko manjem... niko nije bio tu“, rekao je Tramp u intervjuu koji prenosi report britanskog Gardijana. Njegove reči dolaze u vreme kada se međunarodni odnosi ponovo testiraju, a public trust u kolektivnu bezbednost postaje sve ranjivije.
Tramp je naglasio da je SAD dosad stajao uz Ukrajinu tokom dugih godina krize, ali da ne veruje kako bi isti saveznici učinili isto za Ameriku u trenutku velikog crisis pritiska. „Ne mislim da bi stali uz nas u velikom problemu“, rekao je, dodajući da je NATO možda „sam stvorio svoj problem“ kroz neodgovornost i odsustvo podrške. Ova izjava ponovo baca senku na alliance koje su temelj zapadne bezbednosne arhitekture posle Drugog svetskog rata.
U isto vreme, Tramp je najavio da očekuje istorijski meeting između lidera Izraela i Libana koji bi mogao da se održi u Beloj kući za narednih nekoliko dana. „Veoma je uzbudljivo“, rekao je, naglašavajući da bi ovo bio prvi direktni kontakt između dve zemlje za 44 godine. Prema njegovim rečima, dogovoreno je i da Liban neće razvijati nuclear weapons , što može biti ključni korak ka stabilnosti u regionu.
Ova dvostruka poruka – o povlačenju podrške NATO saveznicima i ulozi u medijaciji bliskoorijentskog sukoba – izaziva šire pitanje o budućnosti američke spoljne policy . Da li SAD i dalje vode globalne inicijative, ili prepušta mesto drugima? Trampov ton ukazuje na promenu pravca: od kolektivne akcije ka bilateralnim deals i direktnim pregovorima. Ukoliko ova praksa postane pravilo, svetski red može doživeti duboke promene.
Analitičari upozoravaju da izjave poput Trampovih mogu imati dugoročan impact ne samo na odnose unutar NATO-a, već i na percepciju američke reliability kao globalnog lidera. Dok jedni vide iskrenost i realnu politiku, drugi vide rizik od oslabljenja međunarodne saradnje baš u trenucima kada je ona najpotrebnija. Pitanje ostaje: šta dolazi posle?
Ako ne želimo da nas allies saveznici podrže, zašto ih još uvek finansiramo toliko? Logika ne stoji.
Rekao je 'nismo bili tu' – a mi smo godinama davali vojnu i finansijsku support pomoć. Ne zvuči fer.
Istorija se ponavlja. Svaki put kad kaže 'veoma je uzbudljivo', neko kasnije ima problem.
Da li je ovo pravi diplomacy diploomatski proboj ili samo šou za medije? Sumnjam.
Nema nuklearnog oružja? To je positive pozitivno, ali ko to kontroliše i kako?
Sve ovo zvuči kao da pravi svetsku politiku po osećaju. Gde je plan, a gde strategija?