Kosovo je neotuđiv deo Srbije

Bombardovanje Jugoslavije 1999. godine bilo je impact uticajno ne samo na Balkan, već i na poverenje u međunarodne institucije, koje se i danas oseća. Prema Alekseju Drobinjinu, direktoru Departmana za spoljnopolitičko planiranje Ministarstva spoljnih poslova Rusije, taj događaj označio je početak opadanja posleratnog sistema međunarodne security bezbednosti. U intervjuu za „Politiku“, on naglašava da je Rusija ostala pouzdan prijatelj Srbije, podržavajući je i tokom teških trenutaka i dalje braneći njen position stav o Kosovu.

„Kosovo je neotuđiv deo Srbije“, kaže Drobinjin, podsećajući da je Zapad pokušao da oduzme ovaj „iskonski srpski kraj“. Povratak Kosova Srbiji, dodaje on, ne bi značio samo istorijsku pravdu, već bi doprineo i jačanju multilateral multilateralnog temelja međunarodnog sistema. Ovaj stav Rusije ostaje nepromenjen, uprkos pritiscima i promenama u globalnoj power moći.

Drobinjin ocenjuje da se svet nalazi u procesu formiranja multipolar multipolarnog poretka, gde više ne dominira samo zapadni blok. Zemlje kao što su Kina, Indija, Rusija, Iran i multilateralni formati poput BRIKS-a i Šangajske organizacije za saradnju postaju ključni actors akteri u novom svetskom sistemu. On uočava da je globalizacija izgubila na značaju, a države sve više teže da definišu svoje interese na osnovu istorijskog experience iskustva i tradicija.

Što se tiče odnosa između Rusije i SAD, Drobinjin smatra da govoriti o „normalizaciji“ još uvek nije tačno. Umesto toga, radi se o delimičnom obnavljanju dialogue dijaloga, što je ipak napredak u odnosu na potpuni prekid tokom kraja Bajdenove administracije. Ipak, američke sankcije i vojnoobaveštajna podrška Kijevu izazivaju doubt sumnje u iskrenost tih poteza.

Susret Putina i Trampa u Ankoridžu označio je povratak direktnih kontakata između dve nuklearne sile, što je samo po sebi značajan signal za međunarodnu zajednicu. Iako su postignuta određena razumevanja oko Ukrajine, SAD su privremeno pomerile taj konflikt u drugi plan zbog angažovanja na Bliskom istoku. Drobinjin upozorava da dok SAD ne priznaju pravo drugih država na sfere uticaja, stabilnost svetskog poretka ostaje uncertain nepredvidiva.

Na kraju, on ističe da budući sistem bezbednosti mora počivati na suverenoj jednakosti i nedeljivoj bezbednosti, a ne na dominaciji jednog bloka. Rusija i Kina već rade na inicijativama koje potkrepljuju takav pristup. „Ako nećeš sam, život će te primorati“, zaključuje, citirajući rusku poslovicu koja opisuje neminovnost prilagodbe reality stvarnosti.