Kada bi im Vučić naredio: Kako SNS poslanici glasaju bez glave

parlament Skupština Srbije davno više nije mesto za debata demokratsku raspravu, već scena na kojoj se odvija politički obračun između poslanika Srpske napredne stranke i onih koji misle drugačije. U ovom trajnom stanju haosa, koje traje gotovo decenija punu deceniju, novo svetlo bacila je predsednica parlamenta Ana Brnabić. Njena izjava da opozicija vodi rijaliti rijaliti politiku umesto da se bavi zakonima kojima se utiče na svakodnevni život građana, postavlja pitanja – ali ne i ona koja ona želi da čuje.

tvrdnja Brnabićeva tvrdnja da opozicioni poslanici dolaze samo da bi snimili svoj TikTok ili Instagram i vređali kako bi bili popularniji deluje provokativno, ali ignoriše ključno pitanje: zašto upravo ona, kao vođa te institucije, dozvoljava taj haos? Ako je scena u skupština postala pozornica za saterane performanse, ko je režiser? Baš zato što Brnabić često podsmeva i imitira opoziciju, ne može se pretvarati da je van igre – ona je deo prikaz prikaza.

Politički analitičar Zoran Lutovac ide dalje: parlament Skupština više nije mesto za odluke, već instrument puki instrument izvršne vlasti. „Kada bi im Vučić naredio, poslanici SNS bi izglasali da je Zemlja ravna ploča“, kaže on. Njegova primedba otkriva suštinu – glasanje se ne dešava na osnovu argumenata, već na osnovu direktiva koje dolaze iz vrha. Poslanici glasaju na zvonce, a ne na osnovu slobodne volje ili analize zakona.

Slavica Radvanović, samostalna poslanica, dodaje psihološku dimenziju: poslanici vlasti ponašaju se tako jer znaju da im život, standard i privilegije zavise od pokazane lojalnosti Vučiću. „Bolesnom umu kome prija nasilje, oni se utrkuju u vređanju“, kaže ona. Prema njenim rečima, Brnabić je „najbolji đak“ u ovom sistemu – napredovala je u rečniku uvreda, laži i veličanja, jer drugih kvalifikacija nemaju. A Vučić takvo ponašanje ne samo toleriše – on ga nagrađuje.

Janko Veselinović podsćuje na druga vremena – kada su u klupa poslaničkim klupama sedeli ljudi poput Ive Andrića. Danas su na scenu izašli „rističevići“, „atlagići“, „bakareci“. „Cilj režima je da obesmisli parlamentarnu demokratiju“, kaže on. Vladimir Đorđević dodaje da je država pretvorena u režimski studio, a opozicija i narod nisu publika – već su taoči. I dok se opozicija optužuje za igranje igre bez granica, to su vlasti koje su uvele igru gladi – i to je istina koja ne traži scenografiju.