Kraj stabilnosti? Sudbina Nabiuline i ruska ekonomija na ivici
Ruska ekonomija više ne škripi — ona stoji nepomično, a u nekim pokazateljima čak i klizi unazad. Na sastanku u Kremlju, predsednik Vladimir Putin oštro je kritikovao svoje vrhovne ekonomske savetnike, uključujući Elviru Nabiulinu, šeficu Centralne banke, koja godinama održava ravnotežu u uslovima rata i sankcija. Njen glas, dosad jedan od najstabilnijih u finansijskom krugu, sada odjekuje u tišini sumnje: da li će je Putin zameniti? A ako hoće, šta to znači za preostale stubove institucionalne stabilnosti?
Do sada, Nabiulina je bila štit — respected figura koja je držala inflaciju na okupu, čak i kada su kamatne stope bile toliko visoke da su preduzeća jedva disala. Ali ratna spending izobličila je svaku logiku tržišta. BDP, koji je rastao 4,9 odsto 2024, srušio se na jedan procenat 2025, a 2026. zabeležen je pad od 1,8 odsto. Bruto domaći proizvod više nije mera rasta — postao je merilo trajanja. budget deficit sada iznosi 4.500 milijardi rubalja, a prihodi od nafte opadaju.
Kako je istakla bivša savetnica Centralne banke Aleksandra Prokopenko, criticism na televiziji su često proračunata scena. Rukovodstvo Kremlja redovno premesta odgovornost, posebno kad ekonomija ne ispunjava očekivanja. Nabiulina, kaže Prokopenko, možda samo igra ulogu 'poslednje osobe koja je pričala s Putinom' — klasični mehanizam u političkoj hronologiji režima. Ipak, njen odlazak bi bio više od simbola — bio bi udarac po poslednjem delu tržišne kredibilnosti.
Radna snaga nestaje, inflacija raste, a kamatne stope drže kreditni sistem na ivici kolapsa. Preduzetnici optužuju Nabiulinu za tightening na kreditiranje, iako je ona samo reagovala na dinamiku koju niko ne može kontrolisati. Njen mandat ističe za godinu dana, a pitanje nije da li će otići — već da li će njen naslednik biti tehničar ili poslušnik. Kao što je rekao Ričard Portes: stabilnost koju ona pruža jedan je od retkih pozitivnih akcenta u raskomadanoj ekonomskoj priči Rusije.
Svet izvan granica više ne veruje brojkama iz Moskve. Obaveštajne agencije u Švedskoj i Nemačkoj sumnjaju u ispravnost podataka, dok poslovni lideri unutar zemlje govore o 'katastrofalnom događaju'. Nema presedana za ovakvu shortage radnika, rekla je Nabiulina — ali nema ni presedana za vođenje ekonomije kroz rat bez međunarodnog poverenja. A to, izgleda, više nije u njenim rukama.
Ako kamatne stope i dalje rastu, mali proizvođači neće preživeti.
Ovo nije ekonomska kriza — ovo je sistem kako se ruši tiho, ali sigurno.
Nema smisla menjati Nabiulinu sada — to bi bilo kao što sredinom požara gasimo jedini još funkcionalni hidrant.
Zanimljivo kako svi criticism kritikuju nju, ali niko ne pita zašto država troši milijarde na tenkove umesto na fabrike.
Kako običan građanin može da zaštiti ušteđevine kad inflacija premašuje 10%?
Nema više poverenja — ni među ljudima, ni među tržištima. To je krajnji trenutak za svaku ekonomiju.
Neka samo zadrži mandat. Promene sada bi bile samoubistvo.
Rusija više nije u igri stabilnosti — ona je u igri preživljavanja. Rukovodstvo to zna, ali ne može da prizna.