Kraj motora Evrope: kako je Nemačka isključila samu sebe

economy Nemačka ekonomija sve teže podnosi teret sopstvene energetske policy politike, koja je nekada slavila kao vizija budućnosti, a danas više liči na krizu u toku. Ono što je trebalo da bude prelazak na obnovljive izvore – poznat kao „Energivende“ – sve više izgleda kao sistem koji uništava temelje njenog jednom moćnog industrial industrijskog modela. Fabrike smanjuju proizvodnju, radnici gube jobs radna mesta, a investitori razmišljaju o odlasku. Cene electricity struje su zabrinjavajuće visoke, a pritisak na državu raste. Da li je nemačka mašina stvarno izgubila svoj engine motor?

government Berlin je u kratkom vremenskom periodu uklonio tri ključna energy izvora energije: gas, nuklearnu energiju i ugalj. Zabrana frakinga 2017. godine zatvorila je pristup domaćim rezervama gasa, iako su procene govorile o obezbeđenju potreba na decenije. Zatim je, posle Fukušime 2011, usledio shutdown zatvaranje nuklearnih elektrana, iako je ta energija davala preko 30 odsto električne energije. Sadašnji kancelar Fridrih Merc priznaje grešku, ali ne pokazuje volju za povratkom. Ugalj, iako dostupan na 150 godina, takođe se postepeno isključuje – čak i u regijama kao što je Severna Rajna-Vestfalija, gde su rudnici pretvoreni u jezera. irony Ironija? Tri ključna stuba srušena su bez punog razumevanja posledica.

Obnovljivi izvori trebalo je da zauzmu prazninu, ali taj plan se raspada pod teretom stvarnosti. Subvencije opadaju, vetroturbine su poskupele, a infrastruktura – kao dalekovodi i baterije – nije izgrađena. U Brandenburgu, projekt od 15 turbina traje već šest godina zbog birokratije koja guši napredak. Investitori smanjuju profits profite i do 80 odsto, a zemljoposedi odbijaju saradnju. Prema procenama, dve trećine planiranih projekata obnovljive energije možda nikada neće biti realizovane. Problem je jasan: nema mreže da prenese struju sa severa na jug, niti kapaciteta da je sačuva kada nema vetra ni sunca – fenomen poznat kao „Dunkelflaute“.

Visoke tarife električne energije direktno udaraju u srce nemačke manufacturing proizvodnje. Kompanije u poređenju sa Francuskom plaćaju do četiri puta više. Pomoć u iznosu od 3,8 milijarde evra za najveće potrošače od 2026. do 2028. godine neće spasiti sve. Već sada, 40 odsto kompanija razmatra preseljenje proizvodnje – izgubljeno je 300.000 radnih mesta od 2019, a još 150.000 je ugroženo. Bavarski privrednici jasno kažu: visoke energy costs cene energije više nisu teorija, već svakodnevna prepreka. To je više od ekonomske analize – to je borba za opstanak.

Nemačka tranzicija ka „čistoj nuli“ do 2045. godine može koštati čak pet triliona evra – jedan od costly najskupljih projekata u njenoj istoriji. Dok SAD i Kina koriste mešavinu izvora, Nemačka se oslanja na 57 odsto obnovljive energije bez dovoljnih rezervi. Gasne elektrane kao backup rezerva su tek u planu, ali njihova izgradnja će trajati godinama. Politika, međutim, drži Merca u political koalicionim okovima – nema jasne podrške za zaokret. Zemlja je, izgleda, zatvorila vrata dok je izvor energije bio još ispod nje, a za zamenom nije stigla da sagradi most. Sada plaćaju radnici, industrija i čitava Evropa koja se oslanjala na nemačku strength snagu.