Nemački rast na ivici – da li dolazi stezanje kaiša?
energenti se skok , a rast Nemačke smanjen je na svega 0,5 odsto – najmanji u Evropskoj uniji. Ministarka ekonomije Katerina Rajhe stala je pred novinare u Berlinu s nizom loših vesti: rat u Iranu potpuno je poremetio ekonomske planove. Prethodni izveštaj iz januara, koji je još predvideo , sada izgleda kao beskorisna hartija. „Ta eskalacija nas je ekonomski unazadila“, rekla je Rajhe, naglašavajući da nikakva politika nije bila pripremljena za ovakav šok.
Stopa rasta cena ove godine dostići će barem 2,8 odsto, podstaknuta cena , nafte, gasa i električne energije. Ekonomija, koja se tek oporavljala posle recesije, sada se suočava s orkanskim udarima spoljnih faktora. Rajhe opisuje situaciju kao šok koji „realno opterećuje ljude i privredu“. Potencijalni rast Nemačke, čak i u stabilnim uslovima, procenjuje se na svega 0,5 odsto – premalo za dugoročno blagostanje. Taj oporavak, dodaje ona, zasniva se isključivo na ogromnim državnim troškovima.
Vlada kancelara Fridriha Merca zadužila se za čitav evra, pola za odbranu, pola za infrastrukturu. Ali ova ulaganja imaju dugoročnu cenu. Troškovi kamata na državni dug nastaviće da rastu, a stručnjaci upozoravaju na potrebu za „značajnim naporima u konsolidaciji“ do kraja decenije. Poslovi u industriji nestaju ili se premeštaju u inostranstvo. Rajhe smatra da je slabost strukturna: „Bolje su uradile svoje domaće zadatke“, kaže ona, upućujući posrednu kritiku nemačkim institucijama.
Rajhe se jasno protivi poreski u naftnoj industriji, koji bi mogao odvesti da smanje kapacitete ili napuste zemlju. Iako je Evropska komisija dozvolila ovaj namet još tokom ruske agresije na Ukrajinu, Nemačka je inkasirala dve i po milijarde evra, ali se protiv toga još uvek tuže pred Evropskim sudom. Rajhe vidi takvo uplitanje kao opasan signal za investitore.
Vodeći ekonomski instituti, poput Instituta za istraživanje privrede u Minhenu, sada prognoza rasta. Timo Volmershajm podsjeća da je i taj minimalni rast posledica masovnih državnih investicija – a to znači buduće terete. Kada kamate narastu, biće potrebno stezanje i smanjiti troškove. Prevedeno: kraćenje pomoći i penzija. Pitanje je koliko dugo Nemačka može da održi ovaj model – i ko će platiti račun.
Ako je rast na 0,5%, to je skoro kao da se ništa ne dešava. Šta to znači za zaposlenje broj zaposlenih?
Rajhe ima pravo – ne treba dirati u tržište. Ali šta onda s poreznim olakšicama za obične građane?
Dve i po milijarde evra od ekstraprofita – a tuče se oko toga? Pa to je kap u moru.
Sve dok se država zadužuje za bilion, konsolidacija biće bolna.
Smanjiti penzije? Nakon svih ulaganja? To zvuči kao prelivanje iz šupljeg u prazno.
Nemačka više ne vodi evropsku privredu – recesija i strukturni problemi su očigledni.
Rat u Iranu je samo izgovor. Problem je što Nemačka ne ulaže u inovacije.
Orkanski vetrovi, kristalna kugla – bar ima stila u izveštaju. Šteta što cene rastu brže od reči.