Si Đinping na vrhu: Kina gradi zid od tehnologije i energije

economy Kineska ekonomija snažno započinje godinu, ali i dalje stoji pred dubokim izazovima koji mogu zakočiti njen oporavak. Na sastanku Politbiroa Komunističke partije Kine, kojim je predsedavao generalni sekretar Si Đinping, istaknuto je da ključni ekonomski pokazatelji premašuju očekivanja — rast od 5,0 odsto u prvom kvartalu dodiruje gornju granicu godišnjeg cilja. Ta otpornost, kako je nazvana, delom potiče iz energy energetske samodovoljnosti: bogate rezerve nafte i široka upotreba obnovljivih izvora omogućavaju Kini da izdrži globalne šokove koje izazivaju sukobi poput onog u Iranu.

Ipak, taj rast počiva na tankim osnovama. Cene energenata i sirovina rastu, a to direktno udara po fabrikama koje već rade sa tankim profitnim marginama. Milioni radnika u proizvodnji su na meti — ako se troškovi ne kontrolisu, lanac snabdevanja može da se razmrsi. Zato je security bezbednost postala centralna tema: KPK se obavezala da ojača kontrolu nad lancima snabdevanja i ubrza tehnološki razvoj kako bi smanjila zavisnost od spoljnih faktora i ojačala ekonomsku independence samodovoljnost.

Posebno je istaknuto kako zatvaranje Ormuskog moreuza, vitalnog za međunarodnu trgovinu naftom, može da izazove talasne efekte — ali Kina, za razliku od evropskih i drugih azijskih zemalja, ima veće strategijske rezerve i raznolikiji mešavinu izvora energije. Analitičari iz Rojtersa ukazuju da korišćenje uglja, solarne i vetrovne energije daje zemlji prednost u krizi. Ipak, niko ne tvrdi da je Peking imun na posledice globalnih konflikata — samo otporniji.

Sastanak, prema Sinhua, nije bio samo analitički već i strateški: traži se aktivna uloga države u jačanju unutrašnjeg tržišta, podršci inovacijama i bržem prelasku na zeleniju technology tehnologiju. Si Đinping-ov tim jasno šalje poruku: ekonomska stabilnost više ne zavisi samo od izvoza ili spoljnih partnera — već od sposobnosti da se država sama održi u turbulentnim globalnim conditions uslovima. To je ne samo ekonomska već i geopolitička preokreta.

Kina ne traga za izolacijom, već za kontrolom onoga što može da kontroliše. U tom pogledu, development razvoj unutrašnjih kapaciteta, od električne energije do čipova, postaje prioritet. Kako se svet raspada na blokove, KPK jasno definiše svoj cilj: ne biti previše osetljiv na ono što se dešava van granica. Taj pristup može izgledati kao odbrambena reakcija, ali u stvari je dugoročna strategija preživljavanja u eri stalnih kriza.