Dve nedelje koje vode Trampa do ivice: Da li se njegovo predsednikovanje raspada?

Poslednje dve nedelje su bile ključne za budućnost američke politike — i za decision odluku miliona glasača koji su nekada verovali da je Donald Tramp nepobediv. Umesto obećanih rezultata, sada gledaju haos: rastuće price cene, izgubljeni sudski battle borbe, i sve agresivniji stil koji više liči na očaj nego na snagu.

Trampov public trust javni imidž klizi, a podrška se topi među ključnim grupama: katolicima, protivnicima rata i religioznim konzervativcima. Njegov verbalni napad na papu Lava XIV, koga je nazvao „slabim po pitanju kriminala”, izazvao je oštre reakcije čak i među onima koji su mu bili verni. Ovaj risk potez nije bio samo uvreda — bio je simptom dubljeg problema: Tramp više ne sluša savetnike, a njegove akcije podsećaju na političku izolaciju.

Dodatno, Tramp je objavio AI generisanu sliku sebe kao Isusa Hrista, što je izazvalo talas outrage bunova među vernicima. Iako je kasnije tvrdio da je to bila metafora za „lečenje ljudi”, reakcije su bile jasne: prešao je crtu. Dejvid Brodi, komentator s hrišćanske televizije, odmah je odgovorio: „OBRIŠITE OVO, GOSPODINE PREDSEDNIČE. Ovo ide predaleko.” Takva slika, kaže analitičarka Elen Kamarak, „vređa čak i ljude koji nisu religiozni, ali posebno verujuće — a baš oni su mu davali glasove.”

Iran je još jedan front. Tramp je pokrenuo sukob bez jasnog dokaza o pretnji, a sada cene fuel goriva skaku, a saveznici SAD gube poverenje. Umesto da smanji inflation inflaciju, ona raste, a Tramp priznaje da cene mogu „ostati visoke”. Farmere brine pristup đubrivu, potrošače brine šoping — a Tramp ipak insistira da „čini ljude boljim”. Mnogi se pitaju: da li je ovo još jedan trik, ili stvarni početak raspada?

Na globalnom planu, Trampov uticaj slabi. Njegov saveznik Viktor Orban izgubio je u Mađarskoj, uprkos direktnom uključivanju Trampa u kampanju. Sud je odbacio njegovu tužbu protiv Volstrit žurnala, a njegove diplomatske pretnje sada izgledaju kao očajničke. Kao što je istakao bivši direktor komunikacija Entoni Skaramuči, Tramp možda više ništa ne poštuje — ni ankete, ni ljude, ni posledice. To, kažu stručnjaci, čini ga najopasnijom verzijom samog sebe.

Tramp je nekada govorio da može da puca na Petoj aveniji i da ipak ne izgubi glasače. Danas, ta arogancija izgleda kao ranjivost. Njegova baza počinje da oseća umor, a republikanci se plaše gubitka Kongresa. Pitanje više nije da li će Tramp izgubiti podršku — već koliko brzo će to uticati na politiku SAD i svet. Kao što je rekao Lari Džejkobs: „On nije ograničen. Ovo je nepromišljena sila sa ogromnim globalnim posledicama.”