Oporavak na ivici: Zašto američka ekonomija diše isprekidano?

Američka ekonomija diše isprekidano – rast je tu, ali je sporiji nego što su analitičari expected očekivali. U prvom kvartalu 2026. godine, realni bruto domaći proizvod porastao je za 2% po godišnjoj stopi, ispod procenjenih 2,2%, ali znatno iznad slabog rasta od 0,5% u prethodnom kvartalu. Taj pomak nije rezultat consumer potrošača, koji su usporili svoju potrošnju na roba, već glavnom državne potrošnje, izvoza i ubrzanja u investicijama – posebno onih vezanih za veštačku inteligenciju i data centre. Kao da je ekonomija pokrenuta na tuđu struju, dok domaćinstva čekaju puniji račune.

Država se vratila u igru nakon rekordno dugog shutdown prekida rada vlade: federalna potrošnja skočila je za 9,3% nakon pada od 16,6%. Privatne domaće spending investicije porasle su za 8,7%, sa ogromnim skokom u opremi za obradu informacija – +43,4%, uz rast ulaganja u software softver za 22,6%. Ovaj 'boom' data centara i AI infrastrukture sada vuče deo ekonomske oporavka, ali pitanje je koliko je to održivo. Međutim, potrošnja potrošača, kičma američke ekonomije, raste samo za 1,6% – a potrošnja robe je čak pala za 0,1%.

Tržište rada ostaje volatile nestabilno – posle gubitka 133.000 radnih mesta u februaru, mart donosi 178.000 novih poslova, uglavnom u zdravstvu i hospitality ugostiteljstvu. Nezaposlenost je na oko 4%, ali expert ekspert Atsi Šet iz Moody’s Ratings upozorava: rast zaposlenosti više nije širok, već koncentrisan u nekoliko sektora. „Zdravstvo je jedan od glavnih zapošljavatelja, dok mnogi drugi sektori stoje“, rekla je. Takođe, inflacija se vraća – indeks lične potrošnje porastao je za 4,5%, a rast cena energije podstaknut je sukobom u Iranu.

Sukob u Iranu već ostavlja impact uticaj na cene – CPI je porastao za 3,3%, najviše od maja 2024. Džejson Draho iz UBS-a upozorava da brojke o BDP-u treba gledati kroz filter: „Trebalo bi se fokusirati na konačnu tražnju privatnog sektora, jer to zanemaruje volatilne efekte zaliha i neto izvoza.“ A ti efekti, pod uticajem carina i rata, distort iskrivljuju trgovinske brojke. Poslednji sastanak Džeroma Pauela kao vrhovnog šefa Feda zabeležio je odluku da kamatne stope ostanu nepromenjene – simboličan trenutak u vreme trajne ekonomske turbulencije.

Kako Pauel prepušta štap, pitanje ostaje: da li je otpornost američke ekonomije stvarna ili prividna? Ubrzanje rasta je dobro, ali temelji su tanki – reliance oslanjanje na državnu potrošnju i specifične investicije, slabost potrošačke tražnje i sve brojniji spoljašnji šokovi. Šetova metafora 'krhka otpornost' odjekuje: ekonomija stoji, ali pressure pritisak se nagomilava. Svaki novi crisis krizni talas testira da li će ta ravnoteža izdržati – ili će se konačno srušiti.